Treće festivalske večeri kompletan program održan je u Kolarčevoj zadužbini.

Prvi je nastupio Enrico Rava sa svojim kvintetom The New Quintet. Šta reći o muzičaru koji je legenda ne samo u svojoj rodnoj Italiji već i izuzetno poznat i poštovan muzičar u celom svetu. Radio je sa muzičarima kao što su Gato Barbieri, Don Cherry, Cecil Taylor, Charlie Haden, Carlo Bley i mnogim drugima.
2006. i 2007. godine proglašen je od strane čuvenog magazina „Downbeat“  za četvrtog  najuticajnijeg muzičara na njihovoj listi, što je retko uspevalo evropskim muzičarima.
2009. je dobio nagradu European Jazz Prize, kao najbolji evropski muzičar. Činjenica da je u svom kvintetu na večerašnjem koncertu imao velike talente italijanskog jazza doprinela je izuzetnom utisku na publiku i jednom koncertu za dugo pamćenje.



Veteran Fabrizzio Sferra (bubnjevi) i mladi Gabriele Evangelista (kontrabas) činili su zdravu osnovu na kome su Enrico Rava (truba), Giovanni Guidi (klavir) i Gianlucca Petrella (trombon) izveli svoj magičan nastup. Baš magičan jer smo prisustvovali jednoj radosti muziciranja, predivnim temama i izuzetnim solima Guidija i posebno Petrelle. U jednom trenutku Rava se našalio i rekao da je zaboravio šta trebaju sledeće da sviraju, ali da je tu njegov „top cat“ Giovanni Guidi. Dotični „dasa“ je prosto lebdeo nad klavirom svirajući očaravajuće deonice, dok je Gianluca Petrella bio izvor nepresušne energije i izuzetno imaginativnih deonica. Svi prisutni su bili oduševljeni njegovim izmenama muzičkih fraza sa Enricom Ravom. To je bio praznik i za uši i za oči!. Svirajući nešto stariji i najnoviji (još neobjavljen) materijal Enrico Rava New Quintet su svojim majstorstvom, predivnim temama i nepresušnom energijom osvojili srca beogradske publike.
Pun pogodak organizatora Beogradskog Jazz Festivala!

Nastup Orchestre National De Jazz je takođe kasnio, tako da smo jedva čekali da čujemo šta nam je to pripremio umetnički direktor ONJ, Daniel Yvinec. Osvrnuvši se na rad orkestra koji postoji od 1986. godine, na inicijativu Jacquesa Langa, Yvinec, koji je umetnički direktor od 2008. godine, ispričao je istoriju projekta dajući glavno objašnjenje. Poštujući rad čuvenog muzičara Roberta Wyatta, on je snimio prvo vokale svih pevača a capella (bez pratnje), a na to nadodao instrumentalne impresije članova orkesta. Ovaj nastup je bio sačinjen od snimljenih vokala, žive svirke i projekcija na platnu koje su pratile izvođenje kompozicija.



Robert Wyatt, kao gigant psihodeličnog i avangardnog rocka bio je prisutan glasom u nekoliko kompozicija ("Rangers In the Night", "Kew Rhone" i "The Song") dok su ostale otpevali drugi pevači. Bile su zastupljene kompozicije "Alifib", "Sea Song", “Line“ koje su imale različite tretmane, od lirskih do avangardnijih sa šumovima, bukom i ostalim sličnim elementima. Kao vrhunac koncerta smatram izvođenje poslednje "The Song" koja je bila prosto „uzdižuća“ i maestralnu verziju čuvene teme "Shipbuilding".
To što je jedan deo publike napustio salu pre kraja nastupa (da li zbog nerazumevanja ili zbog jurnjave za poslednjim prevozom) može ići samo njima na dušu. Ovaj koncert je imao svoje pobornike kao i pojedince koji su smatrali ovakve obrade „svetogrđem“.
Piscu ovih redova je bilo izuzetno drago da se na našim prostorima napokon javno čuje muzika velikana britanske, evropske a i svetske muzičke scene, Roberta Wyatta.

tekst - slobodan vlaketiĆ
fotografije - slobodan vlaketiĆ/nebojŠa miĆkoviĆ